Чулни систем је дио нервног система који је одговоран за прераду чулних информација. Чулни систем се састоји од чулних рецептора, нервних путева и дијелова мозга одговорних за перцепцију чула.
Према врсти дражи чулни систем дијелимо на:

1. механичка (тактилни органи - чуло додира, чуло слуха, чуло равнотеже)
2. хемијска (чуло укуса и мириса)
3. оптичка (чуло вида)
4. топлотна

Кожни чулни органи посједује: рецепторе за притисак и додир (њих највише има на врховима прстију, на језику, уснама и врату, а најмање на леђима), рецепторе за бол (слободни нервни завшеци у кожи) и рецептори за температуру (налазе се на читавој површини тијела).

Органи чула слуха и равнотеже су смјештени у унутрашњем уху. У њему се налазе полукружни каналићи (чуло равнотеже) и пуж (чуло слуха).Полукружни каналићи и пуж су утопљени у течности (перилимфа) и испуњени су течношћу (ендолимфа). У ендолимфи полукружних каналића су кристали калцијум-карбоната који надражују чулне ћелије. У пужу је смештен Кортијев орган чије чулне ћелије примају треперења перилимфе. У човјека спољашње ухо чине ушна шкољка и спољашњи слушни канал, који прикупљају звучне вибрације и управљају их према средњем уху. Између спољашњег и средњег уха налази се бубна опна која затрепери под дејством звучних таласа. Слушна кошчица - чекић, која је срасла са опном, покреће се и преко зглоба којим је повезана с наоковањем преноси покрет на узенгију, чија основа налијеже на овални отвор. 

Чуло укуса представљено је групама секундарних чулних ћелија које заједно са потпорним ћелијама образују тзв. густативне квржице. Постоје 4 основна осећаја укуса: слано, слатко, горко и кисело. Не постоји чулна зона за љуто, већ се такве дражи преносе преко нервних завршетака као бол.

Чуло мириса (олфактивни органи) смјештено је у парним носним (мирисним) јамама. Материја мора бити испарљива да би изазвала осјећај мириса.

Чуло вида је дио нервног система који омогућује организмима да виде. Орган чула вида је око, и уколико не постоји озбиљније оштећење фоторецептора, пружа преко 80% утисака из спољашње средине. Око се састоји из помоћних и главних делова. У помоћне делове ока спадају трепавице, обрве, очни капци, сузне жлезде, вежњача и очни мишићи. Главне делове (оптичке дијелове) чине рожњача, сориво, течност предње очне коморе, стакласто тијело. Поремећаји вида могу да буду урођена или задобијена током развоја јединки. Неке од најчешћих мана лошега вида су кратковидност и  далековидност. Уколико се користе одговарајуће наочаре, вид се може поправити.

Назад